Reproduktivno zdravlje je tema koja mi je interesantna i koja me zanima. Međutim, prelomna tačka u donošenju odluke da se prijavim za trening je bilo samo mjesto održavanja treninga, jer mi je trebalo da pobegnem u prirodu od svakodnevne gužve i obaveza.
Na svaki seminar odlazim sa velikim očekivanjima i željom da sklopim nova poznanstva. Takođe, uvek mi je drago kad sretnem stare prijatelje, što se ovoga puta i dogodilo.
Kada smo stigli u Etno selo Montenegro, bili smo oduševljeni lepotom prirode i okoline. Domaćini sela su nas dočekali veoma srdačno, nakon čega smo se svi smestili. Raspored u kućicama je bio takav da smo bili smešteni zajedno sa ljudima iz drugih gradova koje ne poznajemo, kako bismo se međusobno družili i upoznali nove ljude.
Na samom početku obuke smo postavili zajednička pravila, što je princip koji mi se svideo.
Omiljeno pravilo mi je bilo da svi moramo biti tačni, u suprotnom onaj ko kasni, mora da peva. Takođe, odabrali smo osobe koji su odgovorne da posle svake pauze vode računa o tome da drugi učesnici dođu na vreme. Ne mogu se pohvaliti da sam ispoštovala pravilo u vezi sa kašnjenjem, pa možete pretpostaviti ko je pevao najviše od svih.
Naši edukatori su bili profesionalni u svom radu, te smo sva četri dana veoma naporno radili, ali smo isto tako imali vremena za šalu i odmor. Večernje časove smo koristili za druženje i igranje društvenih igara.
Imali smo plan i program rada, ali su edukatori bili fleksibilni za promene. I gledali su koji je najbolji princip rada koji će biti prilagođen svakom pojedincu. Nisu se trudili da nam prenesu znanja samo iz oblasti HIV/AIDS-a već i neke životne lekcije koje su značajne svakome od nas.
Prema nama se postavili kao prijatelji.
Vodili su računa o svemu.
Ono što najbolje govori o uspehu treninga, jeste činjenica da niko od nas nije ni u jednom momentu gledao na sat u isčekivanju kafe pauze ili jela. Predavanja smo produžavali i posle planiranog završetka radnog dela, na kraju razočarani se što se završilo.
Sve stvari koje smo naučili, naučili smo zajedničkim snagama. Učenje se zasnivalo na timskom radu, pa je većina imala priliku da uvidi prednosti i shvati značaj rada u grupi, koji doprinosi boljoj razmeni ideja i mišljenja.
Što se tiče samog predavanja, prenešeno nam je maksimalno znanje. Na svako postavljeno pitanje smo dobili odgovor. Naučili smo kako treba da držimo predavanje i koji je najbolji način prenošenja znanja. Naučili smo da se oslobodimo treme i da javni nastup izvedemo najbolje moguće.
Smatram da niko od nas nije bio u potpunosti svesan činjenice da je svest o ovoj temi na nezavidnom nivou u našoj državi, pogotovo među mladima. Zbog toga je svako od shvatio ozbiljnosti našeg zadatka. I svako od nas je posle obuke izašao spreman i željan da naučeno znanje prenese sto većem broju ljudi, u nadi da ćemo baš mi biti ti koji će uticati da neko promijeni svoje mišljenje i usvoji zdrave obrazce ponašanja.
Svako od nas je došao sa sličnim ili istim očekivanjima i mogu da garantujem da niko nije prešao kapiju sela, a da njegova očekivanja nisu ispunjena u potpunosti.
Drago mi je što sam sklopila toliko novih poznanstava i što sam sa većinom ostala u kontaktu i već sada se privatno družimo. Nadam se da ćemo se negde opet spojiti i ponoviti druženje i energiju koja je zavladala u Etno selu Montenegro za vreme trajanja obuke!
Autorka: Tamara Leković
