U savremenom društvu mladi se sve češće suočavaju sa pritiscima koji utiču na njihovo mentalno zdravlje – očekivanjima okoline, nesigurnošću u vezi sa budućnošću, akademskim i profesionalnim izazovima, ali i stalnom izloženošću informacijama i poređenjima. U takvom okruženju, briga o mentalnom zdravlju postaje neophodna, a ne luksuz.

Mladi nijesu samo budućnost društva – oni su njegov aktivni i važni dio već danas. U svakodnevnim razgovorima, inicijativama i idejama koje pokreću, mladi jasno pokazuju da imaju šta da kažu o pitanjima koja ih se direktno tiču. Kada im se omogući prostor da se izraze i učestvuju u donošenju odluka, društvo postaje inkluzivnije, otvorenije i spremnije na promjene.

Tema o odlaganju zadataka ili obaveza za kasnije može se činiti kao nešto beznačajno ili čak smiješno, međutim dugoročno odlaganje obaveza  može imati ozbiljne posledice na produktivnost, kreativnost i mentalno zdravlje. Jer uz odlaganje obaveza javlja se osjećaj krivice i stres.  O ovoj veoma aktuelnoj temi i rasprostranjenoj pojavi među mladima razgovarali smo sa psihoterapeutkinjom mr Nenom Mitrović.

Neminovnost potrebe za adekvatnom brigom o mentalnom zdravlju raste kroz period odrastanja, a adolescencija kao jedna od očekivanih razvojnih kriza u životu svake osobe predstavlja plodno tlo za probleme u ovoj oblasti.