Riječ je o prakrastinaciji. Šta je to prokrastinacija, zašto je rasprostranjena među mladima, kako da prepoznamo prokrastinaciju i kako ona utiče na osobu možete pročitati u nastavku.

Za početak recite nam šta je to prokrastinacija i koja je razlika između prokrastinacije i lenjosti?

Prokrastinacija izvorno znači odlaganje nečeg što je neprijatno. Ona predstavlja vid ponašanja koje ima za cilj odlaganje sopstvenih ciljeva ili rešavanja problema, ali na kraju posao koji treba da se završi bude odrađen, iako se sa tim krene u poslednji momenat. U literaturi nailazimo na podatak da 90% ljudi prokrastinira, ali da 20% od njih ima problema sa hroničnom prokrastinacijom. Ljudi koji su skloni prokrastinaciji često za sebe misle da su lijeni, a u pozadini je često riječ o osjećanju straha od neuspjeha ili greške. Razlika između ta dva fenomena je u tome što ljudi koji prokrastiniraju ipak završe svoje poslove, dok se lijenost manifestuje tako da ljudi uopšte ne razmišljaju o zadatku. U prvom slučaju ljudi imaju grižu savjesti i mnogo razmišljaju o poslu koji treba da obave, što im to stvara dodatnu tenziju i čini ih anksioznima.

Kako mladi danas da prepoznaju kod sebe da prokrastiniraju?

Živimo u vremenu kada je vrlo lako odvratiti pažnju od obaveza koje nam se nameću. Suočeni sa svojim obavezama i vremenskim rokom koji se nameće pred mlade ljude, kao npr. domaći zadaci, ispiti, odlazak kod stomatologa i slično mladi prokrastiniraju. U odlaganju nema autentičnog zadovoljstva, samo se postiže privremeno olakšanje. Moramo imati u vidu da odlaganje ostavlja posledice i na psihičko i fizičko zdravlje. Problemi kod pojedinaca mogu biti unutrašnje vrste i vidljivi su kao nezdrava mentalna slika o sebi samima. Osoba osjeća da suštinski nešto nije u redu i kažnjava sebe neprijatnim osjećanjima kao sto je krivica. Zbog tog osjećanja ne moze da se opusti i postavlja sebi pitanja šta nije u redu sa njom. Odgovori su zapravo prisutni od najranijih uzrasta i perioda socijalizacije, kućnog odgoja, školovanja, pa nadalje kroz dalja životna iskustva. Osim toga osobe mogu imati ozbiljnije probleme kao što su problemi sa imunitetom, insomnijom, probavnim sistemom i raspoloženjem. Zapaža se da je i zbog „natrpavanja“ obaveza osoba i manje kreativna, te da i zadatke koje bi završila ostavlja za kasnije.

Zašto mladi danas prokrastiniraju? Zašto odlažu svoje radne zadatke za ,,kasnije,, kako mi to kažemo „ima vremena“ a kad dođe to vrijeme imamo napad  panike, strah...Zašto toradimo? Šta to zapravo stoji iza prokrastinacije?

Prokrastinacija se često dovodi u vezu sa perfekcionizmom, jer ljudi koji imaju tendenciju da perfektno obave svoj posao, moraju detaljno da isplaniraju svaki korak, te otuda i produžavaju vremenski rok za planiranje. Osim perfekcionizma, osobe sa niskim samopouzdanjem su sklone ovakvom ponašanju jer smatraju da neće biti dorasli zadatku koji obavljaju što će izazvati anskioznost kod njih. Osobe sa narcisoidnom pozadinom takodje mogu imati sklonost ka prokrastinaciji i neće rizikovati iz straha da neuspjeh ne pokvari grandioznu sliku koju imaju o sebi. Neke osobe traže uzbuđenje u izvršavanju zadatka u poslednji čas, te da bi našli zadovoljstvo u naletu euforije i adrenalina.

Ako govorimo o lijenosti kao osobini, ono što ljudima fali jeste inspiracija. Klijenti kada dodju na psihoterapiju i žale se kako su lijeni i kako prokrastiniraju, u većini slučajeva dođu do zaključka da im fali motivacija i da to što treba da urade zapravo im je neprijatno. Da se zaključiti i po tome da kada im nešto predstavlja zadovoljstvo, zaista to odmah obave.

Odnos sa autoritetom nam može donekle objasniti pojavu prokrastinacije u periodu adolescencije. Kod mladih ljudi se javlja bunt prema odraslom svijetu jer osoba pokušava da pronađe svoje mjesto. Njihove perspektive se često razlikuju i intenziviraju se i emocije. U toj fazi životnog ciklusa bunt je i normalna pojava, a prokrastinacija jedna od pojava koja slijedi.

I za kraj, da li nam možete reći kako da se izborimo sa prokrastinacijom. Kakvu bi poruku poslali osobama koje prokrastiniraju? Kako da se izbore sa prokrastinacijom?

Da bi prestali sa prokrastinacijom, važno je prepoznati razloge zašto do  toga dolazi i odlučiti da želite da promijenite taj aspekt svog života i zbog toga kažemo da je to veoma težak zadatak. Ali kada je prepoznamo, problem je mnogo lakše riješiti. Rad na sebi, razgovori sa psihologom-psihoterapeutom, promijeniti obrasce ustaljenog ponašanja. Mora se imati u vidu da taj način funckionisanja nije nastao preko  noći i da je potrebno dosta truda i vremena da bi se promijenio. Ali, uz volju i trud sve je moguće.

Prokrastinacija nije nešto što se ne može riješiti, u većini slučajeva svi smo mi u jednom periodu svog života prokrastinirali, što zbog nedostatka motivacije što zbog velikog broja obaveza sa kojima se ne možemo nositi i što nam je možda ugrožavalo samopouzdanje. Ono što bismo mogli da poručimo mladima na kraju jeste da sledeći put kada krenete da odlažete neku svoju obavezu sjetite se da u tom trenutku to Vam izgleda kao savršeno rešenje, ali ako pogledamo dugoročno to za Vas donosi više štete nego koristi. Trudite se da istrajete u svom poslu, napravite plan svojih aktivnosti. Za svaku odrađenu aktivnost dajte sebi nagradu, samim tim sebe ćete tako motivisati. Ono što možemo zaključiti jeste da između ostalog  uzorok prokrastinacije  nalazi se u određenim disfunkcionalnim uvjerenjima koji nas sabotiraju u obavljanju naših obavezama. Jedno od tih uvjerenja jeste da sve što radimo treba da bude bez greške. Ono što bih mladima  poručila jeste  da svi mi griješimo, da svi imamo pravo na greške jer tako učimo, jer čovjek koji griješi, koji dozvoli sebi da griješi tako uči i razvija se.

Kao ono što se kaže ,,Što možeš danas, ne ostavljaj za sjutra“, jer ako sada odradimo neke zadatke imaćemo više vremena za neke druge aktivnosti i samim tim bićemo ponosni na sebe i zadovoljniji.

Ovaj članak nastao je kroz projekat (Mo)mentalno zdravlje koji realizuje NVO CAZAS . Projekat je podržan  od strane Centra za građansko obrazovanje (CGO) u okviru programa „OCD u Crnoj Gori – od osnovnih usluga do oblikovanja politika – M’BASE“ koji finansira Evropska unija, a kofinansira Ministarstvo javne uprave.