Na okruglom stolu učešće su uzeli predstavnici/ce NVO kao i organizacija koje su članice koalicije #HealthUP, predstavnici/ce Ministarstva zdravlja, Instituta za javno zdravlje, Kliničkog centra Crne Gore, Doma zdravlja kao i Centra za razvoj nevladinih organizacija.
U Crnoj Gori potrebno je poboljšati saradnju između zdravstvenih institucija i civilnog sektora, koja može rezultirati uspješnijem kreiranju Vladinih javnih politika.

Na okruglom stolu prezentovana je i studija o institucionalnim mehanizmima saradnje između vladinog i nevladinog sektora u oblasti zdravstva, a autor studije Vladan Golubović, kazao je da je tokom izrade te publikacije urađen upitnik sa organizacijama civilnog društva i zdravstvenim isntitucijama o njihovoj međusobnoj saradnji.

„Kada su u pitanju zdravstvene ustanove, na pitanje da li sarađujete sa organizacijama civilnog društva na polju zdravlja, 80,3 odsto je odgovorilo potvrdno, a samo 16,7 odsto da ne sarađuje“, naveo je Golubović.
On je rekao da je na pitanje „da li je vaša institucija potpisala sporazum ili memorandum o saradnji sa organima vlasti ili ustanovama zdravstva na državnom ili lokalnom nivou“, 30,7 odsto je odgovorilo potvrdno, 69,3 odsto da nije.

Golubović je kazao da su organizacije civilnog društva ocijenile da imaju nizak nivo učešća u kreiranju javnih politika.
„Što se tiče saradnje organizacija sa organima vlasti, najviše odgovora je da je dobra, ali da ima prostora za poboljšanje“, naveo je on.
Ono što je značajan pokazatelj studije jeste činjenica da bi se stvaranjem Koordinacionog tijela za zdravstvo obezbijedila sistemska saradnja sa organizacijama civilnog društva u sektoru zdravstvene zaštite i zaštite prava pacijenata.

Direktorica Kliničkog centra Crne Gore (KCCG), Zorica Kovačević, ocijenila je da je potrebna bolja saradnja te zdravstvene ustanove sa nevladinim sektorom.
„Radeći godinu dana kao ministarka rada , daje mi za pravo da ustanovim da tamo gdje nije nevladin sektor učestvovao prilikom izrade određenih akata, imali smo strašne probleme vezano za pojedine pravilnike koje je donosio Fond za zdravstveno osiguranje“, istakla je Kovačević prilikom izlaganja na okruglom stolu.

Ona je poručila da će KCCG sarađivati sa civilnim sektorom iz razloga što im, kako je navela, treba „neko sa strane“ da ukaže na propuste koje postoje u toj zdravstvenoj ustanovi.

U ime Ministarstva zdravlja, učešće na događaju uzela je Senka Klikovac, naglašavajući da je saradnja tog resora sa civilnim sektorom zadovoljavajaća, ali da postoje i, kako je navela, određene manjkavosti, koje je taj resor prepoznao u prethodnom periodu.
„Slijedi nam put da svaku manjkavost u narednom periodu pokušamo zajednički da otklonimo. Ukoliko se budemo koncentrisali na određenu materiju, bez obzira o kojoj se oblasti radi, budemo zajednički radili na istom zadatku, u dogledno vrijeme imaćemo rezultate na zadovoljstvo svih naših građana“, ocijenila je Klikovac.

Prema njenim riječima, cilj Ministarstva je da se, kroz nastavak reforme zdravstvenog sistema, stvore uslovi za potpuno dostupnu i pristupnu zdravstvenu zaštitu, „pogotovo kad su u pitanju osobe sa invaliditetom“.
Direktor Instituta za javno zdravlje, Boban Mugoša, rekao je da im je jasno da ne mogu sami da sprovedu sve strategije i akcione planove koje su usvojili, „nije ni cilj da to sami uradimo“.

U tom smislu, kako je naveo, postojanje bliske saradnje između nevladinog i Vladinog sektora, može da da najbolji rezultat.
„U nekoliko strategija i akcionih planova, u kojima smo tješnije sarađivali, imamo bolje rezultate, nego u onima u kojima to nismo, što govori da bi trebalo nekoj oblasti prići ozbiljnije i posvećenije i sa strane Vladinog i sa strane nevladinog sektora“, kazao je Mugoša.
Program menadžerka CAZAS-a, Sanja Šišović, rekla je da je, osim jačanja međusektorske saradnje, projekat Health Up usmjeren na osnaživanje organizacija koje su članice koalicije Health Up, ali i na edukaciju građana o sistemu zdravstvene zaštite, kao i monitoring i implementaciju zakona i politika iz oblasti zdravlja.

„Koalicija Health Up, koja je aktivno uključena u sve aktivnosti na projektu, jeste neformalna grupa organizacija koje se bave oblastima zdravstvene zaštite i dijelom socijalne zaštite i ta koalicija okuplja tim ljudi, pojedinaca, aktivista i organizacija koje imaju dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti i koji umreženi mogu bolje dati doprinos jačanju partnerskog dijaloga. Kroz projekat #HealthUP daje se doprinos putu Crne Gore ka Evropskoj Uniji kroz zajednički rad na stvaranju boljeg sistema zdravstvene zaštite.“, kazala je Šišović.
Ona je pozvala sve zainteresovane organizacije, institucije i pojedince koji su aktivni u oblasti zdravlja da se pridruže u realizaciji projekta Health Up.

Izvršna direktorica Udruženja Roditelji, Kristina Mihailović, kazala je da je projekat Health Up osmišljen kao doprinos organizacija civilnog društva u jačanju partnerskog dijaloga između Valdinog i NVO sektora u oblasti zdravstva.
„Cilj programa, koji će naredne dvije godine da se sprovodi, je da se dodatno osnaže i ojačaju organizacije civilnog društva kako bi se sistem zdravstvene zaštite osnažio dodatno i bio što efikasniji, kao i bio više okrenut pravima pacijenata“, navela je Mihailović.

Predstavnica Centra za razvoj nevladinih organizacija, Zorana Marković, kazala je da je promocija građanske participacije važna iz dva razloga.
„Pored toga što doprinosi stvaranju društvene kohezije i građani preuzimaju na sebe dio odgovornosti za donošenje određenih odluka, u interesu svake Vlade je da, kroz učešće civilnog sektora, obezbijedi veći legitimitet rješenja koja donosi“, navela je Marković.

Projekat podržava Evropska unija a sprovode ga CAZAS, SOS telefon za žene i djecu žrtve nasilja i udruženje Roditelji.